У досадашњем раду чланови центра су се бавили in silico дизајном нових фармакофора, као и испитивањем механизaмаи предвиђањем њихових токсиколошких својстава. Као главне мете у својим истраживањима бирани су протеини који су протагонисти појединих патофизиолошких стања. Значајан део истраживања Центра усмерен је на развој нових сцинтилатора и испитивања ефекaта штетног јонизујућег зрачења. У наредном периоду ће се наставити са поменутим истраживањима која ће бити проширена на развој нових биокомпатилних материјала, који испољавају одређену активност или побољшавају и активност и селективност појединих активних молекулских врста ка специфичним метама. Стратегија убрзаног развоја центра ће подразумевати употребу најновијих алата за предвиђање биолошких активности, који су засновани на машинском учењу и вештачкој интелигенцији. Ово подразумева употребу молекулског и QSAR/QSPR моделирања, виртуелног скрининга, као и коришћење молекулске динамике и технике data mining.
Интегрисање техника машинског учења и вештачке интелигенције у токове рада Центра ће омогућити развој предиктивних модела за физичко-хемијска својства, биолошку активност (антитуморску, антиоксидативну, антимикробну…), токсичност и друге релевантне крајње тачке користећи алгоритаме машинског учења. Ово ће омогућити испитивање великог броја молекулских библиотека у реално кратком временском интервалу на систематски изабраним протеинима, што ће знатно уштедети ресурсе. Значајан део истраживања ће бити фокусиран на одређивању антиоксидативног потенцијала полихдоксикумарина применом различитих тестова (DPPH, ABTS, ORACи FRAP). У плану је да се настави испитивање антирадикалскe активности одабраних једињења према биолошки важним реактивним кисеоничним врстама. Испитаће се антиоксидативни механизми (HAА, RAF, HAA-RA, RAF-HAA, SPLET- RAF, SPLET и SET-PT), у различитим растварачима, а на основу термодинамичких и кинетичких параметара биће одређен доминантан механизам антиоксидативног деловања. Планира се развој потпуно нових механистичких приступа антиоксидативног деловања, SPLHAT-RAF и SPLET-RAF.
У оквиру радијационе физике планирано је проширење модела за процену дистрибуције трагова алфа честица на LR-115 и макрофол детекторе у радонским дифузионим коморама, коришћењем адекватних V-функција одговора и функција критичних углова детекције.У наредном периоду, из области медицинске физике,планирано је дасе настави примена FOTELP-VOX софтвера, како би помоћу симулација одредили апсорбовану дозу у хумерусу код пацијената са карциномом дојке који су били подвргнути постоперативној радиотерапији. Компарација ће се вршити са радиотерапијским планом добијеним 3D-CRT техником.Испитаће се примена HBO (hyperbaric oxygen) терапије за потенцијалну радиобиолошку ефикасност непосредно пре радиотерапије, током или после лечења, када се испоље симптоми касне радијационе токсичности. Из области биоинжењеринга, проучаваће се настанак атеросклерозе на кариотидим и коронарним артеријама, примена нумеричког и експерименталног приступа у одређивања FFR (Fractional flow reserve)..
Руководилац сектора: Др Ненад Јанковић, виши научни сарадник;
Запослени/запослене у оквиру центра:
Др Дејан Миленковић, научни саветник;
Др Јелена Ђоровић Јовановић, научна сарадница;
Др Ана Кесић, научна сарадница;
Др Татјана Миладиновић, научна сарадница;
Др Јелена Стајић, виша научна сарадница;
Др Биљана Никић, виша научна сарадница;
Др Жико Милановић, научни сарадник;
Марко Антонијевић, истраживач-сарадник
Петар Станић, истраживач-сарадник;
Емилија Миловић, истраживачица-сарадница.
ОСТАНИТЕ У КОРАКУ СА ТЕХНОЛОГИЈОМ
Пронађите најновије вести, догађаје и ресурсе